Potrebe u odredjenim kadrovima privrede u posleratnom periodu mogla je zadovoljiti jedino opste-obrazovna srednja skola, a takva je bila Gimnazija. Istorijat ove skole imao je tri faze:

1. FAZA: Period od 1950 do 1959 godine
Drugo po redosledu nastajanje srednjih skola bila je visa Gimnazija. Posle pet godina rada pocela je sa gasenjem 1955. godine, a prestala je sa radom 1959. godine po odluci tadasnjeg Ministarstva prosvete. Na celu ove ustanove nalazio se Stankovic Vukman, profesor istorije. I pored otezanih uslova rada u pogledu smestaja ova ustanova je imala solidno nastavno osoblje.

2. FAZA: Period od 1961 do 1980. godine
Od 1960. godine ucenici Gimnazije su svrseni ucenici osmogodisnje skole, umesto ranije nize Gimnazije. Na zahtev gradjanstva i uz peticiju sa oko 800 potpisa, pod patronatom Ekonomske skole otvorena su tri odeljenja drugog razreda sa 98 ucenika i jedno odeljenje cetvrtog razreda sastavljeno od ucenika Mladenovacke i Palanacke Gimnazije. Direktor novoformirane skole bio je Velja Stosic, profesor biologije inace direktor Ekonomske skole, a v.d. direktor bila je Milosevic Zlatija, profesor filozofije. Za nastavu je koriscena skola ucenika u privredi. Skolske 1961/62. godine u avgustu mesecu duznost direktora skole ponovo preuzima Vukman Stankovic koji je bio na toj duznosti do maja 1964. godine. Prvog oktobra 1964 godine za v.d. direktora izabran je Antonoc Vladimir, profesor francuskog jezika. U novoj 1964/65. godini postavljen je direktor Dubonjac Marko, profesor geografije, koji je na toj duznosti ostao punih 10 godina do konacnog prestanka rada Gimnazije 1979/80. godine.
Skolska 1965/66. godina bila je najteza u pogledu rada. Rad se odvijao u trecoj smeni posle ucenika u privredi i ucenika Ekonomske skole, u vremenu od 17,00 do 21,05 casova. Iste skolske godine, 1965/66, samoupravljanje koje je uvedeno jos od 1960. godine prenosi se u skolu. Uvode se nove institucione forme, Savet radne zajednice. Predsednik ovog saveta bio je profesor srpskog jezika Milosav Arsic.

Skolske 1966/67. godine Gimnazija dobija svoju renoviranu i adaptiranu zgradu u kojoj radi 16 odeljenja. Iste godine posle tragicne pogibije Slobodana Penezica-Krcun, Gimnazija dobija njegovo ime. Uz zalaganje nastavnog kadra i podrske drustvene sredine , Republicki sekretarijat za prosvetu i fizicku kulturu svojom odlukom br. 09-696 od 19. januara 1966. godine odobrava punopravno rad skole i time je ona verifikovana.
Drugi znacajni momenat je izgradnja fiskulturne sale. Tako od 1973. godine ucenici nase skole dobili su optimalne uslove za rad i rekreaciju. Druga Gimnazija pripojena centru 1976. godine, a iduce, 1977. godine, pocelo je usmereno obrazovanje.

3. FAZA: Period od skolske 1990/91. godine
Mladenovac je dobio ponovo Gimnaziju sa cetiri odeljenja prvog razreda, koja je podeljena na dva smera:Drustveno-jezicki i Prirodno-matematicki smer. Direktor nove Gimnazije je Zlatko Milinkovic, profesor matematike. Mladenovac je formiranjem Gimnazije dobio i dobijace visoko obrazovne kadrove koji bi trebalo da predstavljaju oslonac razvoja privrede. Godine 1992. i 1997. na mesto direktora ponovo je izabran Milinkovic Zlatko.To je bio veoma tezak period ne samo za obrazovanje nego i za citavu drazavu. Promenama koje su se odigrale dovele su do promena i u obrazovanju. Godine 2001. za v.d. direktora izabran je Milinkovic Zlatko a tek 2003. godine izabran je za direktora. U 2002. godini zgrada Gimnazije upotpunosti je adaptirana i dogradjena sa novim ucionickim i kabinetskim prostorom. U 2003. godini obezbedjena su sredstva za adaptaciju fiskulturne sale cime se sticu svi uslovi za realizaciju nastave u novoj reformisanoj skoli.
U sadasnjim uslovima ima 20 odeljenja, ima osam prirodno-matematickog smera i 12 drustveno-jezickog smera. Kadrovska zastupljenost u skoli: jedan direktor, jedan sekretar, jedan sef racunovodstva, administrativni radnik, jedan psiholog, jedan pedagog, 42 profesora, 7 pomocnih radnika i jedan domar.

Deo izgleda nase skole mozete videti na ovim slikama: